Banana – Kalorije, nutritivna vrednost i zdravstvene koristi

Banana, naučno poznata kao Musa acuminata je ukusno tropsko voće koje obiluje brojnim zdravstvenim koristima. Sigurno se pitate koliko banana ima kalorija. Banana kalorije nisu glavno pitanje, već banana nutritivna vrednost. Verujte, njihova nutritivna vrednost je fascinantna, o tome ćemo i pisati.

Banane su mekane, slatke i praktičan izvor nekih važnih hranljivih materija. Rastu u grozdovima i u botanici se klasifikuju kao bobičasto voće. Poreklo vode iz jugoistočne Azije i gaje se od davnina, a ljudi se oslanjaju na njihove zdravstvene koristi vekovima. Danas se banane gaje u više od 150 zemalja u tropskim klimama i postoji na stotine vrsta. Kavendish ili Desertna banana je najpopularnija sorta kod nas. Jedno je među najpopularnijim voćkama na svetu.

Banana se može jesti sirova, možete je dodati u omiljeni smuti ili je koristiti kao sastojak u kolačima i tortama. Prednost banana je što se mogu pronaći u prodavnicama tokom cele godine.

Banane su bogat izvor hranljivih materija, poput kalijuma i vitamina B6. Ove hranljive materije, zajedno sa drugim sastojcima u bananama mogu pružiti različite zdravstvene koristi. Takođe sadrže esencijalne hranljive materije koje mogu poboljšati zdravlje srca, pomoći u regulaciji krvnog pritiska i poboljšati raspoloženje. Konzumiranje može pomoći u smanjenju rizika od raka. Iako banane mogu biti korisne za zdravlje, u nekim slučajevima mogu postojati rizici.

Ovaj članak će razmotriti potencijalne zdravstvene koristi banana, razložiti banana kalorije i istražiti nutritivnu vrednost banana.

Banana kalorije

Jedna srednja banana ima 118 grama i pruža 105 kalorija. Ove kalorije iz banane se sastoje od 27g ugljenih hidrata od kojih je 14.4g šećera i 1.3g proteina. Banane su odličan izvor kalijuma, a jedna porcija sadrži 422mg kalijuma.

Srednje velika banana 27g ugljenih hidrata, što uključuje 3g vlakana i malo više od 14g prirodnog šećera.

Banane imaju malo masti, sa manje od 0.5g masti po srednje velikoj banani. Budući da u banane sadrže male količine masti ali i vitamine rastvorljive u mastima, poput vitamina A i K, konzumiranje sa mastima može otključati tu nutritivnu korist. Ako ih jedete sa kikiriki puterom možete iskoristiti sve prednosti ovih vitamina.

Banane su siromašne proteinima, srednja banana sadrži manje od 1.5g proteina.

Po veličini klasifikujemo ih ovako:

• Mini banana (manje od 15cm, 81 gram): 72 kcal (kalorije)
• Mala banana (15-18cm, 101g): 90 kcal (kalorije)
• Srednja banana (18-21, 118g): 105 kcal (kalorije)
• Velika banana (21-23, 136g): 121 kcal (kalorije)
• Extra velika banana (preko 23cm, 152g): 135 (kalorije)

Banana ugljeni hidrati

Koliko ugljenih hidrata ima banana? Banana je bogat izvor ugljenih hidrata, koji se uglavnom javljaju kao skrob u nezrelim bananama i šećeri u zrelim bananama. Sastav ugljenih hidrata banane drastično se menja tokom sazrevanja. Glavna komponenta nezrelih banana je skrob. Zelene banane sadrže do 80% skroba merenog suvom masom.

Možda ste čuli da su ugljeni hidrati loši, to je netačna tvrdnja. Čak i ako pazite na unos ugljenih hidrata, znajte da banane nisu loša vrsta ovog makronutrijenta.

Tokom sazrevanja skrob se pretvara u šećere. Kada je banana potpuno zrela sadržaj skroba je manje od 1%. Najčešći tipovi šećera u zrelim bananama su saharoza, fruktoza i glukoza. Ukupan sadržaj šećera može dostići više od 16%  bananama koje su zrele. Znači, kako banane sazrevaju, deo rezistentnog skroba pretvara se u šećer. To znači da žuta banana sa smeđim tačkicama ima više šećera i manje vlakana od zelene banane iste veličine.

Banane imaju relativno niski glikemijski indeks (GI) od 42 do 58, zavisno o njihovoj zrelosti. Glikemijski indeks je mera brzine kojom se ugljeni hidrati u hrani apsorbuju u krvotok i  podižu nivo šećera u krvi. Visok sadržaj otpornog (rezistentnog) skroba i vlakana u bananama objašnjava njihov niski GI.

Banana vlakna

Visok procenat skroba u nezrelim bananama je rezistentni skrob, koji prolazi kroz creva nerazgrađen. On se neće razgraditi u tankom crevu, već će doći do debelog creva. U debelom crevu, ovaj skrob fermentiše pomoću bakterija. Tada se formira butirat, kratkolančanu masnu kiselinu koja deluje blagotvorno na zdravlje creva.

Banane su takođe dobar izvor drugih vrsta vlakana, poput pektina. Deo pektina u bananama je rastvorljiv u vodi. Kada banana sazreva procenat rastvorljivog pektina se povećava, što je jedan od glavnih razloga zašto banane postaju mekše kako stare. I pektin i rezistentni skrob ublažavaju porast nivoa šećera u krvi nakon obroka.

Banana proteini

Koliko proteina ima u banani zavisi od njene veličine. Kao što smo već naveli, srednja banana sadrži manje od 1.5g proteina. Sadržaj proteina može varirati, ali generalno, banana sadrži veoma malo proteina i ne može doprineti dnevnom unosu kao izvor proteina. Prosečna osoba treba da unese 46 do 56 grama proteina dnevno.

Banana može biti odličan sastojak u proteinskim miksevima i šejkovima.

Banana nutritivna vrednost

Pravo bogatstvo ovog voća je njegova nutritivna vrednost. Kada kažemo nutritivna vrednost, mislimo na sve one mikronutrijente koje mogu povoljno uticati na zdravlje. Banane su bogate baš takvim sastojcima i pružaju mnoge zdravstvene koristi zahvaljujući ne samo sadržaju vlakana već i bogatstvom esencijalnih vitamina, minerala i antioksidanasa.

Nutritivna vrednost ovog svetski popularnog voća nudi sadržaj kalijuma, magnezijuma, vitamina C i vitamina A, vitamina B6, cinka, mangana i niacina. Zahvaljujući svojstvima ovih materija, može pomoći kod redukovanja dijabetesa, regulisanju krvnog pritiska i probave, kao. Naročito može biti dobra u dijeti i kod zarastanja rana.

Vitamini

Kao jedan od najzdravijih međuobroka banane mogu dopuniti dnevni unos vitamina. Izvor su različitih vitamina koji pružaju brojne koristi za zdravlje.

Banana sadrži sledeće vitamine:

• Vitamin C
• Vitamin B6
• Vitamin B2 (Riboflavin)
• Vitamin B3 (Niacin)
• Vitamin B5 (Pantotenska kiselina)
• Vitamin B9 (Folat)

Vitamin B6 iz banana se lako apsorbuje u vašem telu, a srednja banana može obezbediti oko četvrtinu vaših dnevnih potreba za vitaminom B6. Ovaj vitamin može povoljno uticati na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, metabolizaciju ugljenih hidrata i masti (pretvarajući ih u energiju). Takođe povoljno utiče na metabolizam aminokiselina, uklanjanje neželjenih hemikalija iz jetre i bubrega. A poznati su i njegovi pozitivni učinci na zdravlje nervnog sistema. Vitamin B6 je koristan za trudnice jer povoljno utiče na razvoj ploda.

Vitamin C, kada pričamo o njemu ne povezujemo ga nikako sa bananom. Iznenađujuće je da srednja banana obezbeđuje gotovo 10% dnevnih potreba za vitaminom C.

Vitamin C ima sjajna dejstva:

• Štiti vaše telo od oštećenja ćelija i tkiva
• Utiče na proizvodnju kolagena (protein koji održava kožu, kosti, kosu i nokte)
• Pomaže vašem telu da bolje apsorbuje gvožđe
• Podržava zdravlje mozga proizvodnjom serotonina, hormona koji utiče na naš ciklus spavanja, raspoloženje i iskustva stresa i bola.

Minerali

Banana je često cenjena zbog svoje nutritivne vrednosti. Jedan od ključnih aspekata hranljive vrednosti su minerali koje pruža ovo fantastično voće. Iako možda ne izgledaju kao voće bogato mineralima, banane sadrže niz minerala koji su od vitalnog značaja za održavanje zdravlja.

Evo popisa nekoliko minerala koje možete naći u banani:

• Kalijum
• Magnezijum
• Mangan
• Bakar
• Kalcijum
• Gvožđe
• Cink

Mangan u bananama je koristan za vašu kožu. Jedna srednja banana pruža otprilike 13% vaših dnevnih potreba za manganom. Mangan pomaže vašem telu da stvara kolagen i štiti kožu i druge ćelije od oštećenja slobodnih radikala.

Kalijum u bananama je koristan za zdravlje srca i krvni pritisak. Jedna srednja banana pruža oko 320-400mg kalijuma. Što zadovoljava oko 10% vaših dnevnih potreba za kalijumom. Kalijum pomaže telu da održava zdravo srce i normalan krvni pritisak.

Pored svega toga, banane su siromašne natrijumom. Kombinacija niskog sadržaja natrijuma i visokog sadržaja kalijuma pomaže u kontroli visokog krvnog pritiska.

Ostali nutrijenti

Voće i povrće sadrži brojne vrste bioaktivnih biljnih jedinjenja, a banane nisu izuzetak. Ovo su još neki nutrijenti koje banane sadrže.

Dopamin – iako je važan neurotransmiter u mozgu, dopamin iz banana ne prelazi krvno-moždanu barijeru kako bi uticao na raspoloženje. Umesto toga, deluje kao antioksidans.

Katehin – u bananama se nalazi nekoliko antioksidansnih flavonoida, a najpoznatiji su katehini. Povezani su sa različitim zdravstvenim koristima, uključujući smanjeni rizik od bolesti srca.

Zdravstvene koristi banana

Banane su jedna od onih namirnica koje su dobar izvor vlakana, različitih vitamina i minerala. Mogu pomoći u borbi protiv depresije, sprečiti grčeve u mišićima, sniziti krvni pritisak i zaštititi od srčanog udara. Hajde da istražimo koje zdravstvene koristi banana može da pruži.

Banane i dijabetes

Mogu regulisati nivo šećera u krvi, posebno kod dijabetesa. Jednostavno ako imate dijabetes trebalo bi da se hranite namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom (GI) i da izbegavate namirnice sa visokim GI. Tako ćete smanjiti rizik od komplikacija dijabetesa. Ako imate dijabetes, možete jesti pola banane kada vam je potrebna užina između obroka.

Prema Američkoj asocijaciji za dijabetes, preporučuje se konzumiranje banana i drugog voća jer sadrže vlakna. Napominje se da konzumiranje vlakna može pomoći u snižavanju nivoa šećera u krvi. Kao i svo voće, banane sadrže ugljene hidrate, ali neće narušiti dijetu sa niskim unosom ugljenih hidrata. Srednja banana sadrži oko 27 grama ugljenih hidrata.

Banane su bogate rastvorljivim vlaknima. Tokom varenja, rastvorljiva vlakna se rastvaraju u tečnosti i formiraju gel. Ovo takođe može doprineti sunđerastoj teksturi banane. Nezrele ili zelene banane takođe sadrže rezistentni skrob, vrstu vlakna koji vaše telo ne vari.

Ova dva tipa vlakna zajedno mogu pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi nakon obroka i regulisanju apetita tako što usporavaju pražnjenje želudca.

To znači da uprkos njihovom većem sadržaju ugljenih hidrata, banane možda neće uzrokovati velike skokove nivoa šećera u krvi kod ljudi koji nemaju dijabetes.

Međutim, kod osoba koje imaju dijabetes, konzumiranje velike porcije odjednom može dovesti do previsokih nivoa šećera u krvi, pa je najbolje ograničiti se na jednu bananu po obroku.

Snižava krvni pritisak

Banane su dobar izvor kalijuma, pri čemu srednja banana pokriva 9% dnevnih potreba za većinu odraslih osoba. Dobro je poznato da kalijum ima sposobnost snižavanja krvnog pritiska, posebno kada ste na dijeti koja promoviše hranu sa niskim sadržajem natrijuma.

Unos kalijuma povećava izlučivanje natrijuma putem urina. Takođe pomaže u opuštanju zidova krvnih sudova, što pomaže u snižavanju krvnog pritiska. Ovo je važno napomenuti jer višak natrijuma u krvotoku privlači vodu u krvne sudove, povećavajući protok krvi i krvni pritisak. Visok krvni pritisak je glavni faktor rizika srčanih bolesti.

Neka istraživanja sugerišu da kalijum može smanjiti rizik od srčanih oboljenja za 27%.

Redovno konzumiranje banana doprinosi dnevnim potrebama za kalijumom kako bi se održao nizak krvni pritisak i sprečile daljnje komplikacije, poput moždanog udara i bolesti bubrega. Učinite uslugu celom svom telu izborom banane umesto slanih grickalica.

Banane i holesterol

Banane ne sadrže holesterol, ali prema studiji iz 2014. godine one mogu sniziti holesterol ako ih jedete svaki dan.

Babane snižavaju holesterol uklanjajući ga iz digestivnog sistema, sprečavajući ga da dođe u krvotok i začepi arterije. Dodavanjem više rastvorljivih vlakana iz voća, možete sniziti LDL (loš) holesterol. Na taj način smanjujete rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Način na koji rastvorljiva vlakna to postižu je vezivanjem za molekule holesterola u tankom crevu i sprečavanjem njihove apsorpcije.

Podržava zdravlje digestivnog trakta

Banana sadrži 75% vode i vlakna, koje zajedno promovišu redovno pražnjenje creva i podstiču zdrave digestivnog sistema. Jedna srednja banana pruža otprilike 10% dnevnih potreba za vlaknima. Ova fermentabilna vlakna deluju kao prebiotici, pomažući u hranjenju dobrih bakterija (probiotika) u crevima.

Prebiotici su zapravo vrsta rezistentnog skroba i pomažu varenju tako što podstiču rast bakterija koje pomažu u varenju hrane. Uparivanje banana sa namirnicama koje sadrže žive kulture (poput jagoda) odličan je način podrške zdravlju creva, varenju i redovnosti crevnih funkcija.

Neki lekari preporučuju poznatu BRAT dijetu za lečenje proliva. BRAT označava banane, pirinač, pire od jabuka i tost. Proliv može dovesti do gubitka vode i elektrolita, poput kalijuma. Banane mogu nadoknaditi ove hranljive sastojke.

Pektin je vlakno koje se nalazi u zrelim i nezrelim bananama i može pomoći u prevenciji zatvora i omekšavanju stolice. Neka istraživanja sugerišu da pektin može pomoći u zaštiti od raka debelog creva, iako su potrebna dalja istraživanja na ljudima kako bismo saznali više o ovoj mogućoj koristi.

Namirnice bogate vlaknima mogu izazvati nadimanje, gasove i grčeve u stomaku kod ljudi sa inflamatornim bolestima creva. Međutim, neke studije zaključuju da banane mogu umiriti simptome ovih bolesti. Fondacija za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis preporučuje banane kao međuobrok u svom planu ishrane.

Banane i hemoroidi

Sveže voće je odlično za lečenje svih vrsta problema vezanih za varenje. Zdrav digestivni sistem doprinosi pravilnoj apsorpciji hranljivih materija i osigurava zdrav imunološki sistem. Međutim, ako vaše varenje nije dobro, to može dovesti do nekoliko oboljenja poput hemoroida, pukotina i kancera debelog creva.

Kada je u pitanju lečenje hemoroida, zrele banane su zapravo prirodni lek za lečenje hemoroida.

Banana je vrhunska voćka na listi voća koje ljudi sa hemoroidima treba da jedu. Sa visokim sadržajem rastvorljivih vlakana pektina, banane pomažu u brzom ublažavanju simptoma zatvora i hemoroida.

Konkretno, rastvorljiva vlakna banane pomažu stvaranju gela koji omekšava stolicu i olakšava njen prolazak. Pored toga, rezistentni skrob u banani takođe veoma koristi prijateljskim mikroorganizmima i bakterijama u crevima.

Banana deluje kao prirodni laksativ, unutrašnjost banane je klizava i sadrži obilje ugljenih hidrata. Konzumiranje banane svakodnevno ne samo da može poboljšati vaše varenje, već istovremeno može dati čudesne rezultate u lečenju hemoroida.

Šećeri prisutni u bananama su bogati prirodnim antibioticima, koji mogu izlečiti inficirano područje tako što će suzbiti rast bakterija. Osim toga, putem procesa osmoze banana može pomoći u smanjenju upale. U ovom procesu, voda se izvlači iz ćelija i to dodatno smanjuje bol izazvan hemoroidima.

Prevencija kancera

Laboratorijska istraživanja kažu da lektin, protein koji se javlja u bananama može pomoći u sprečavanju rasta ćelija leukemije.

Lektin deluje kao antioksidans. Antioksidanti pomažu telu da ukloni molekule poznate kao slobodni radikali. Ako se previše slobodnih radikala nakupi, može doći do oštećenja ćelija, što potencijalno može dovesti do raka.

Istraživanje kaže da deca koja su konzumirala banane, sok od pomorandže ili oboje izgleda da imaju manji rizik od razvoja leukemije. Autori ove studije smatraju da bi ovo moglo biti zbog sadržaja vitamina C, budući da on ima antioksidativna svojstva.

Različiti spojevi u bananama su pokazali potencijal protiv raka dojke, cerviksa, kolona, jednjaka, jetre, usne šupljine, prostate i kože. Međutim potrebno je više istraživanja.

Banane i rak dojke

Pošto su brojne studije sugerisale da banana može biti dobra namirnica u prevenciji kancera, to podrazumeva i kancer dojke. Na osnovu kritičkih analiza i dostupne literature, proizvodi od banana i fito-konstituenti pokazuju ogroman potencijal za budući razvoj lekova za prevenciju i terapiju raka. Potrebno je više kliničkih ispitivanja i studija kako bi se utvrdila njihova efikasnost.

Jedno istraživanje iz 2022. godine je otkrilo da ekstrakt banane izaziva programiranu smrt ćelija kod tripl negativnih (ER-/PR-/HER2-) ćelija raka dojke. Veliko američko prospektivno istraživanje je izvestilo da adolescenti sa visokim unosom banana imaju smanjen rizik od raka dojke u odraslom dobu.

Istraživanje iz 2009. godine, gde su ispitanici bile kineske žene, pokazalo je da je konzumacija banana bila povezana sa manjim rizikom od raka dojke. Kao što je napomenuto, banane su dobar izvor vitamina B6, koji je u nekim studijama povezan sa obrnutom povezanošću sa rizikom od raka dojke.

Očigledno je da banane ne promovišu rak dojke i izgleda da imaju anti kancerogena svojstva. Međutim, anti kancerogeni efekti nisu potpuno objašnjeni na osnovu onoga što se zna o hranljivim sastojcima u bananama. Banane imaju među najnižim nivoima antioksidativne aktivnosti od svih voćki, mereno tradicionalnim metodama. Nivoi hemopreventivnih mikronutrijenata u bananama su takođe skromni u poređenju sa gotovo svim drugim voćem.

Celodnevna energija

Banane pružaju i održavaju nivoe energije na nekoliko načina. Prvo, one su izvor ugljenih hidrata, primarnog izvora goriva za telo. Sadržaj ugljenih hidrata u bananama je uglavnom skrob kada su nezrele. Kako sazrevaju, sadržaj skroba opada, dok se sadržaj saharoze povećava, jednostavni šećeri se lako apsorbuju u krvotok, pružajući brzi nalet energije.

Banane takođe pružaju vitamin B6, koji je neophodan za različite funkcije tela. Uključujući metabolizam energije i podršku zdravlju mozga. Banane su poznate po svom sadržaju kalijuma. Kalijum igra ključnu ulogu u regulisanju funkcije mišića i prenosa nervnih impulsa. Pored toga, banane sadrže vlakna, koja vam pomažu da se duže osećate sitim.

Banana je idealna za poneti, lako se ljušti i konzumira. Obezbediće vam brzo dostupnu energiju kada god vam je potrebna. Bez obzira da li vam je potreban međuobrok za užurbana jutra, gorivo pre treninga ili brzi energetski podsticaj tokom dana, banane su praktičan izvor energije.

Pomaže u mršavljenju

Banana ima lošu reputaciju zbog visokog sadržaja skroba, ali zapravo je nisko kalorična hrana bogata vlaknima koja podržava ciljeve mršavljenja. Nijedno istraživanje nije direktno istraživalo efekte banana na gubitak težine. Međutim, banane imaju nekoliko karakteristika koje bi ih mogle učiniti prijateljskom hranom za mršavljenje.

Sa oko 3g vlakana na svakih 100 kalorija, banane su odličan način da se osećate zadovoljno bez prejedanja. Dijetalna vlakna i rezistentni skrob doprinose osećaju sitosti i smanjuju učestalost i veličinu obroka.

Studije pokazuju asocijaciju između povećanog unosa vlakana, smanjenja unosa kalorija i gubitka težine. Prikupljena analiza procenjuje da dodavanje 14 grama vlakana u ishranu (ili smanjenje unosa kalorija za 10%) dnevno može dovesti do gubitka težine od 2kg za četiri meseca. Banane kao izbor za užinu ili doručak mogu vam pomoći da postignete i održavate zdravu težinu.

Zarastanje rana

Antioksidativna i protivupalna (antiinflamatorna) svojstva u kori banana su ih učinila popularnim u narodnoj medicini za tretiranje rana. Unutrašnjost kore od banana se stavlja na ubode komaraca ili manje rane kako bi pružila olakšanje i zaštitu za zaceljivanje.

Iako ovaj efekat možda nije potpuno podržan savremenom medicinom, banane svakako pružaju hranljive materije koje pomažu u zaceljivanju i zarastanju rana. Poput vitamina C i drugih antioksidanasa kada se konzumiraju. Jedna srednja banana pruža 11% vaših dnevnih potreba za vitaminom C. Vitamin C je prekurzor kolagena, bitne komponente integriteta kože.

Banane i jetra

Kora povrća i voća je jedan od najvažnijih delova koji pomaže u zaštiti tela od bolesti, uklanjanju slobodnih radikala, jer sadrže vitamine i minerale koji su antioksidansi, kao i fenole. Prethodna istraživanja su pokazala da postojanje vitamina C, E i B6 u kori banana, deluju antioksidativno.

Istraživanje sprovedeno 2105. Godine kako bi se ispitalo dejstvo konzumiranja svežih i suvih kora banana na funkciju jetre (albumin, GPT, GOT, LDH, GGT i ALP) i profil lipida kao što su holesterol, trigliceridi, lipoprotein niske gustine (LDL), lipoprotein visoke gustine (HDL) i lipoprotein vrlo niske gustine (VLDL). Istraživanje je pokazalo da grupe sa akutnim zatajenjem jetre koje su konzumirale različite nivoe sveže kore banana imale značajno smanjenje funkcije jetre, ukupnog holesterola, triglicerida LDL holesterola i VLDL holesterola u poređenju sa grupom pozitivne kontrole.

Kore banana sadrže nekoliko važnih hranljivih materija poput kalcijuma, natrijuma, gvožđa i mangana. Sadrže skoro sve esencijalne aminokiseline (lezin, valin fenilalanin i treonin). Kao i sirovu mast i polinezasićene masne kiseline (linolnu i α-linolensku kiselinu) u značajnim količinama. Tokom sazrevanja, nekoliko degradativnih reakcija izazvanih endogenim entimima verovatno utiče na sastav skroba i hemiceluloze kore. Što objašnjava njihov povećani sadržaj šećera. Ovaj hemijski proces konverzije olakšava biodegradaciju kore banane kada je potrebno za druge biotehničke aktivnosti.

Poboljšava zdravlje bubrega

Kalijum je ključan za zdravu funkciju bubrega i regulaciju krvnog pritiska. Kao odličan izvor kalijuma, banane bi mogle posebno koristiti u održavanju zdravlja bubrega.

Studija iz 2019. godine koja je uključila više od 5.000 ljudi sa početnim stadijumom hronične bolesti bubrega povezala je kalijum sa nižim krvnim pritiskom i sporijim napredovanjem bolesti bubrega.

Međutim, neki ljudi koji imaju kasni stadijum bolesti bubrega ili prolaze kroz dijalizu trebalo bi da ograniče unos kalijuma. Ako spadate u jednu od ovih kategorija, razgovarajte sa lekarom pre nego što povećate unos kalijuma.

Banane i pankreas

Uz konkretnu medicinsku terapiju i tretman, banane se smatraju dobrim za pankreas zbog svojih antiinflamatornih svojstava. Međutim, ako imate bilo koje osnovno zdravstveno stanje, posavetujte se sa svojim lekarom o otme koliko banana možete jesti ili da li ih trebate izbegavati. Budući da su banane lako svarljive, bogate vlaknima i promovišu zdravlje creva i varenje, smatraju se hranom koja je prijateljska za pankreas. Takođe postoje tvrdnje da su banane dobre za pacijente obolele od raka pankreasa.

Međutim, zabeleženi su brojni slučajevi napada akutnog pankreatitisa nakon konzumiranja banana. Takav jedan slučaj se dogodio u Japanu kada je žena od 47 godina imala tri napada akutnog pankreatitisa nakon što je jela banane. Svaki put je lečena blagom dijetom i intravenskim tečnostima. Lečenje je završeno nestankom kliničkih simptoma kao što su epigastrični bol, mučnina, povraćanje i dijareja i to u roku od nekoliko dana. Nakon što je izbegavala banane više nije imala napade pankreatitisa. Lekari smatraju da je pacijentkinja imala alergijsku reakciju na banane.

Ubrzava oporavak nakon treninga

Banane se ponekad nazivaju savršenom hranom za sportiste. To je uglavnom zbog njihovog sadržaja lako svarljivih ugljenih hidrata zajedno sa kalijumom i magnezijumom, koji deluju kao elektroliti.

Tokom intenzivnog treninga gubite elektrolite putem znoja. Ponovno snabdevanje vašeg tela kalijumom i magnezijumom nakon znojenja može smanjiti grčeve i bolove u mišićima, povezane sa upalom mišića.

Specifična istraživanja o efektima banana na performanse vežbanja, grčevi i oporavak nakon vežbanja ne postoje. Međutim, banane mogu pružiti izvanrednu ishranu pre, tokom i nakon vežbanja.

Banane i giht

Banane su generalno sigurne za konzumaciju kod ljudi koji imaju giht, jer su siromašne purinima. Takođe sadrže vitamin c, antioksidans koji može pomoći u smanjenju nivoa mokraćne kiseline u krvi.

Neka ranija istraživanja sugerišu da vitamin C može pomoći telu da razgradi mokraćnu kiselinu. Dok su skorija istraživanja iznela dokaze da velike količine u zrelim bananama mogu povećati nivo mokraćne kiseline. Međutim ovo se odnosi na voće sa visokim procentom fruktoze i sokove, ne postoji specifična studija sa bananama.

Ako osoba trenutno ima visoke nivoe mokraćne kiseline, konzumiranje banana može doprineti gihtu. Osobe čiji su nivoi mokraćne kiseline dobro kontrolisani, možda će moći potpuno sigurno da konzumiraju banane kao deo dijete siromašne purinima koja se preporučuje za giht.

Nema dovoljno istraživanja koja dokazuju da banane pomažu u smanjenju simptoma gihta.

Može poboljšati insulinsku rezistenciju dok su nezrele

Insulinska rezistencija je značajan faktor rizika za nekoliko hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2.

Studije sugerišu da redovno konzumiranje rezistentnog skroba može poboljšati osetljivost na insulin, čineći vaše telo bolje reaguje na hormon za regulaciju šećera u krvi, insulin.

Međutim, potrebno je mnogo više istraživanja kako bi se utvrdilo kako rezistentni skrob u bananama može uticati na osetljivost na insulin.

Loše strane banane – rizici

Banane predstavljaju izbor alergije za 0,6% opšte populacije, a za osobe sa astmom ili atopijskim dermatitisom ti procenti mogu biti i do 67% i 46%. Alergija na hranu se javlja kada telo prepozna određenu hranu kao pretnju, što rezultira simptomima poput svraba i oticanja kože. Posavetujte se sa svojim lekarom ukoliko sumnjate da imate alergiju na banane ili bilo koji tip alergije na hranu i izbegavajte namirnice koje izazivaju vašu alergiju.

Banane su bogat izvor ugljenih hidrata, posebno zrele banane koje imaju veći sadržaj prirodnog šećera. Prekomerno konzumiranje ugljenih hidrata u jednom obroku obično dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi, posebno kod osoba sa dijabetesom. Da bi se smanjio uticaj ugljenih hidrata na nivo šećera u krvi, preporučuje se praktikovanje kontrole porcija i kombinovanja namirnica bogatih ugljenim hidratima sa proteinskim namirnicama niskog sadržaja masti i neskrobnim povrćem.

Banana sadrži kalijum, mineral zbog koje osobe sa bolešću bubrega mogu biti izložene riziku od prekomernog i nedovoljnog unosa. Osobe sa visokim nivoom kalijuma u krvi mogu dobiti savet da ograniče unos namirnica poput banana koje su bogate kalijumom.

Zrela banana je bogata oligo-fruktanima, tipom ugljenih hidrata koji možda neće dobro podneti osobe sa sindromom iritabilnog creva, digestivnim stanjem koje karakterišu simptomi poput abdominalnih bolova i nadutosti. Osobama koje su osetljive na oligo-fruktane preporučuje se ograničenje unosa zrelih banana na malu porciju, otprilike trećina banane.

Banana može izazvati migrene kod nekih osoba. Tako da osobe koje imaju česte napade migrena možda treba da izbegavaju banane.

Lekari često prepisuju lekove beta blokatore kako bi smanjili rizik od komplikacija povezanih sa kardiovaskularnim bolestima. Beta blokatori mogu povećati nivoe kalijuma u krvi. Osobe koje koriste beta blokatore treba umereno da konzumiraju namirnice bogate kalijumom, poput banana.

Alergije

Alergije na banane su moguće, iako su retke. Neke osobe mogu imati stanje koje se naziva sindrom oralne alergije, gde alergeni iz polena reaguju sa voćem, poput banana. Alergije na banane takođe su povezane sa alergijama na prirodni lateks gume. Studije pokazuju da 20% do 50% pacijenata sa alergijom na lateks reaguje na banane.

Simptomi alergije mogu uključivati osip, povraćanje, vrtoglavicu, otežano disanje, pa čak i anafilaksiju. Iako nije dovoljno istraženo, prijavljeni su slučajevi akutnog pankreatitisa kao posledica alergije na banane. Ako sumnjate na alergiju na banane posetite alergologa radi potpunog pregleda.

Banane i kandida

Kod kandide je smanjenje unosa voća izuzetno važno jer voće sadrži visoke količine prirodnih šećera na koje obično ne obraćamo pažnju. Šećeri hrane kandidu i pospešuju njen rast.

Banane su nedavno identifikovane u studijama kao jedno od voća koje najviše doprinosi kandidi. Trebalo bi ih potpuno izbegavati, naročito osobe koje su veoma podložne ovoj gljivičnoj bolesti. Obratite pažnju da postepeno počnete sa svojom novom ishranom kako biste izbegli šokiranje tala i polako napredujte ka strožijem režimu kako biste se navikli na hranu koju možete, odnosno ne možete jesti.

Iako banane nude mnoge različite zdravstvene koristi za druge bolesti i stanja, nedavno je utvrđeno da su one jedna od glavnih uzročnika kandide. Kada preduzmete korake da eliminišete ne samo banane, već i druge namirnice bogate šećerom iz svoje ishrane, ne samo da ćete primetiti razliku kod sebe, već ćete je i osetiti.

Banane i epilepsija

Sigurno ste negde načuli da postoji moguća veza između banane i epileptičnih napada. Ovo voće sadrži veliku količinu kalijuma. Minerala, često nazvanog elektrolit, koji vaše telo koristi da bi pravilno funkcionisalo.

Jedna od uloga kalijuma u telu je pomoć u slanju električnih signala u mozgu. Postoje neki dokazi koji ukazuju da prekomerna količina kalijuma u mozgu može biti okidač za epileptične napade.

Mozak i nervni sistem funkcionišu na električnim impulsima. Kalijum je jedan od najvećih goriva za ove impulse. Kada dođe do preopterećenja, dogodiće se prekid, to jest napad.

Međutim, ako konzumirate samo jednu bananu dnevno, malo je verovatno da će vam to znatno povećati rizik. Ali svakako treba biti oprezan i izbegavati banane ako imate epilepsiju.

Banana dijeta

Originalna banana dijeta osmišljena je od strane japanske farmaceutkinje kako bi pomogla svom suprugu da izgubi težinu, smrša. Prateći jednostavan plan konzumiranja banana svako jutro, on je izgubio 17 kilograma. Vest o ovoj čarobnoj dijeti se brzo proširila. Ubrzo je u prodavnicama širom Japana zavladala nestašica banana. Kasnije se ova japanska pomama proširila na Evropu i Ameriku.

Trenutno nema jasnih dokaza niti studija o sposobnostima banane za mršavljenje u poređenju sa bilo kojim drugim voćem ili povrćem. Svako voće i povrće može doprineti zdravoj težini jer je niskokalorično, sadrži vlakna koja daju osećaj sitosti i zamenjuju visokomasne i visokokalorične namirnice koje mogu dovesti do gojenja.

Pravila banana dijeta:

• Jedite bananu za doručak.
• Jedite samo banane u njihovom prirodnom, sirovom stanju u količini koju želite.
• Dugo žvaćite banane kako biste telu dali vremena da signalizira mozgu osećaj sitosti. Ovo će omogućiti vašem stomaku da zna da je pun i naterati vas da prestanete da jedete.
• Jedite normalan ručak ili večeru. Zapamtite da jedete dok se ne osećate siti. Ne jedite dezert.
• Večerajte rano, jedite najmanje 3 sata pre odlaska na spavanja i ne kasnije od 20 časova.
• Održavajte uravnoteženu ishranu tokom ostatka dana, vodeći računa da jedete povrće, integralne žitarice, nemasne proteine i mahunarke.
• Pijte vodu uz obroke i tokom dana. Van obroka, dozvoljena su pića bez kalorija kao što su čaj, kafa i dijetalni sokovi.
• Osigurajte sebi kvalitetan san. Idite na spavanje pre ponoći i spavajte najmanje 7 sati svake noći.
• Budite se bez alarma. Budilnik može biti iritantan nekim ljudima i može podstaći anksioznost i kompulsivno jedenje.
• Bavite se redovno fizičkom aktivnošću, je ona može doprineti mršavljenju.
• Jedite polako i uživajte u svakom zalogaju.
• Vodite dnevnik ishrane.

Kako jesti banane?

Postoji mnogo načina da uživate u bananama. Evo nekoliko jednostavnih saveta za konzumiranje banana:

• Dodajte iseckane banane u vašu jutarnju ovsenu kašu
• Pomešajte sveže ili zamrznute banane sa mlekom ili vodom, drugim voćem, povrćem, proteinskim prahom ili puterom od orašastih plodova za ukusan i hranljiv smuti.
• Razmažite izgnječene banane na tost i pospite ih mlevenim ili iseckanim orasima ili semenkama i cimetom.
• Uparite ih sa izvorima proteina kao što su mleko, sir, grčki jogurt, orašasti plodovi, puter  od orašastih plodova za jednostavan i hranljiv doručak ili međuobrok.
• Koristite zrele banane u receptima za pečenje kako biste smanjili dodatni šećer.
• Zamrznite banane koje su na korak do truljenja i koristite ih kasnije za pravljenje smutija ili zamrznutog jogurta od banana.

Većina nas je navikla da jedemo samo onaj unutrašnji deo banane i da koru bacimo u smeće. Međutim, kora banane je jestiva. Možete ih videti u veganskim i japanskim receptima. Samo budite svesni da mogu biti teško svarljive ako niste navikli da ih jedete.

Čuvanje banana

Banane prelaze iz zelene u žutu pa do smeđe boje kako sazrevaju. Ako kupite zelene banane, možete ih ostaviti da sazreju na sobnoj temperaturi, neprekrivene. Da biste ubrzali proces sazrevanja, stavite zelene banane u papirnu kesu ili ih stavite blizu drugih zrelih voćki. Ne čuvajte banane u plastičnim kesama, jer će zadržati vlagu, što dovodi do truljenja.

Kada banane dostignu željenu nijansu žute boje, samo ih ogulite i jedite. Ako ne možete odmah da ih pojedete, čuvajte zrele banane u frižideru. Kora može postati tamno smeđa ili crna u frižideru ali to ne utiče na kvalitet banane.

Takođe možete oguliti zrele banane, izgnječiti ih ili iseći i čuvati ih u zamrzivaču u hermetički zatvorenim kesama. Ovo je korisno za upotrebu u pečenju ili smutijima kasnije. Nema potrebe prati banane ili ih blanširati pre zamrzavanja. Samo operite ruke pre rukovanja njima.