Najbezbedniji lek protiv bolova

Kada razmatramo koji je najbezbedniji lek protiv bolova u obzir dolazi nekoliko opcija, međutim, jedan se izdvaja.

Lekovi bez recepta pružaju kratkotrajno olakšanje bola za uobičajene tegobe poput zubobolje, ukočenosti mišića (spazma), glavobolje i bolova od artritisa. Za mnoga ova stanja, oni migu biti jednako efikasni kao i snažniji lekovi na recept. Sve zavisi od toga za šta ih uzimate, određene vrste lekova protiv bolova bolje deluju kod različitih vrsta bolova.

Uobičajeni lekovi protiv bolova (analgetici) uključuju nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) poput brufena (ibuprofena), naproksena i aspirina. Jednako česti su analgetici koji utiču na groznicu, poput paracetamola.

Ako imate učestale bolove, najbolje je da posetite lekara i dobijete njegovu procenu. Česti bolovi mogu biti znak ozbiljnog osnovnog zdravstvenog problema koji zahteva pažnju i lečenje. Takođe je verovatnije da ćete pomoći sebi da smanjite bol ako razgovarate sa lekarima od svim simptomima. Na taj način možete dobiti adekvatnu terapiju, koja na kraju zaista može sadržati lekove protiv bolova, bez recepta. Obavezno porazgovarajte sa lekarom koji je za vas najvezbedniji lek protiv bolova.

Nepravilna upotreba lekova protiv bolova u mnogo slučajeva predstavlja uzrok štete osobama svih uzrasta. Stoga, važno je razmotriti koji je najbezbedniji lek protiv bolova za vaše stanje.

U obom članku ćemo predstaviti najbezbedniji lek protiv bolova, oslanjajući se na dosadašnja naučna istraživanja.

Koji je najbezbedniji lek protiv bolova?

Za većinu osoba svih uzrasta, najbezbedniji lek protiv bolova za svakodnevnu ili čestu upotrebu je paracetamol. Veoma je važno da pazite da ne pređete ukupnu dozu od 3.000 mg dnevno. Ukoliko se to dogodi, može biti veoma opasno.

U suštini sve opcije su najbezbedniji lek protiv bolova, sve dok ih koristite prema uputstvima i izbegavate kod određenih zdravstvenih stanja.

Većina ljudi nije svesna štetnih efekata analgetika i njihovih kategorija. Lekovi protiv bolova, takođe poznati kao analgetici, široko su klasifikovani u nekoliko klasa, svaka sa svojim mehanizmom delovanja i potencijalnim nuspojavama. Razumevanje ovih kategorija je ključno jer određene klase mogu predstavljati značajne rizike za određene grupe pacijenata.

Ako se suočite s dosadnom glavoboljom, verovatno nećete ništa razmišljati o tome da posegnete za jednostavnim lekovima protiv bolova, poput ibuprofena ili paracetamola. To su lekovi koji su lako dostupni. U mnogim zemljama, možete uzeti pakovanje od 30 tableta u apoteci bez recepta. Međutim, zabrinutost počinje da se povećava u vezi sa ovim sveprisutnim lekovima. Da li su zaista tako bezbedni kao što nam se predstavljaju?

Paracetamol najbezbedniji lek protiv bolova

Za paracetamol važi da je najbezbedniji lek protiv bolova bez recepta, međutim postoje određene opasnosti i rizici.

Ovaj lek se obrađuje u jetri i u visokim dozama može izazvati ozbiljna – ponekad čak i po život opasna – oštećenja jetre. Dakle, ako osoba ima istoriju zloupotrebe alkohola ili hronične bolesti jetre, tada će biti potrebno još niže dnevno ograničenje. U tom slučaju preporučujemo vam da razgovarate sa lekarom o tome koja dnevna granica može biti prikladna.

Problematična stvar sa paracetamol je što se zapravo nalazi u mnogim različitim lekovima bez recepta i lekovima na recept. Tako ljudi mogu lako uzeti više paracetamola dnevno nego što shvataju. Ovo zaista može biti opasno, istraživanja sugerišu da je 40% slučajeva predoziranja paracetamolom slučajno.¹

Ali kada se uzima u preporučenim dozama, paracetamo ima iznenađujuće malo ozbiljnih nuspojava i retko šteti odraslim osobama, stoga jeste možda najbezbedniji lek protiv bolova. Za razliku od nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL, videti ispod), ne stavlja odrasle osobe u rizik od unutrašnjeg krvarenja, i čini se da ima minimalne uticaje na funkciju bubrega i kardiovaskularni rizik.

Paracetamol se obično preporučuje kao prva linija lečenja za blage i umerene bolove. Može se koristiti za bolove izazvane povredom kože, glavoboljom ili stanjima koja utiču na mišiće i kosti. Često se propisuje za upravljanje osteoartritisom i bolom u leđima. Takođe se može kombinovati sa opioidima kako bi se smanjila potrebna količina opioida.

Kako deluje lek paracetamol?

Veruje se da paracetamol blokira proizvodnju prostaglandina u centralnom nervnom sistemu. Prostaglandini su slični hormonima supstance koje su uključene u bol i upalu. Za razliku od NSAIL, paracetamol ne cilja upalu na mestu povrede već samo bol.

Paracetamol se generalno smatra najbezbednijim lekom protiv bolova i sigurnijim od drugih analgetika. Ne izaziva nuspojave poput bolova u stomaku i krvarenja. Međutim, uzimanje više od preporučene doze ili uzimanje paracetamola sa alkoholom povećava rizik od oštećenja bubrega i zatajenja jetre.

Paracetamol je uopšteno bezbedna opcija koju prvo možete isprobati za različite vrste bolova, uključujući hronične bolove. Pitajte svog lekara za savete o drugim lekovima koje treba izbegavati tokom uzimanja acetaminofena. Paracetamol nije tako efikasan kao NSAIL za lečenje bolova u kolenu i kuku povezanih s osteoartritisom.

Naproksen

Naproksen je nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAIL). Deluje tako što smanjuje hormone koji izazivaju upalu i bol u telu. A da li je naproksen najbezbedniji lek protiv bolova? Pročitajte dalje kako biste otkrili.

Paracetamol je obično najbolji tretman za većinu vrsta bola, ali naproksen je bolji za neke vrste, poput menstrualnih bolova ili bolova u leđima.

Naproksen je NSAIL koji se može kupiti s ili bez recepta. Ljudi ga mogu koristiti za ublažavanje bolova koje izaziva upala. Naproksen nije bezbedan za sve. Osobe koje uzimaju određene lekove trebalo bi da koriste naproksen s oprezom kako bi izbegli nuspojave. Osobe sa bolestima želuca ili creva, srčanim oboljenjima ili bolestima bubrega trebalo bi da razgovaraju sa svojim lekarom o upotrebi NSAIL-a.

Naproksen nije pogodan za neke ljude. Da biste bili sigurni da je bezbedan za vas, obavestite svog lekara ili farmaceuta ako:

• ste ikada imali alergijsku reakciju na naproksen ili bilo koji drugi lek
• ste ikada imali alergijsku reakciju na aspirin ili druge nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL), poput ibuprofena
• imate ili ste imali čireve na želucu, krvarenje u želucu ili crevima, ili perforaciju želuca
• imate visok krvni pritisak
• imate teško oštećenje jetre ili bubrega
• imate teško zatajenje srca ili druge srčane probleme
• imate Kronovu bolest ili ulcerativni kolitis
• imate lupus
• imate poremećaj zgrušavanja krvi
• ste trudni, pokušavate da zatrudnite ili dojite

Opasnosti od leka Naproksen

Naproksen može izazvati čir na želucu ili crevima ako ga uzimate dugo vremena ili u velikim dozama. Stoga naproksen nije najbezbedniji lek protiv bolova. Postoji i mali rizik da ljudi koji uzimaju veoma velike doze tokom dužeg vremenskog perioda mogu dobiti zatajenje srca ili bubrega. Najbolje je uzimati najmanju dozu koja deluje za što kraće vreme.

Ako često morate uzimati naproksen ili uzimate velike doze, razgovarajte sa svojim lekarom o vašim bolovima.

U retkim slučajevima, uzimanje antiinflamatornih lekova može povećati šanse za dobijanje zatajenja srca. Ali rizik je vrlo mali za većinu ljudi.

Neki antiinflamatorni lekovi, uključujući naproksen, smatraju se da povećavaju šanse za pojavu nepravilnog srčanog ritma (kao što su atrijalna fibrilacija ili atrijalna treperenja).

Međutim, šansa za pojavu nepravilnog srčanog ritma je mala i nije dovoljna da bi se preporučilo ljudima da prestanu uzimati ove lekove.

Ako vam je prepisan naproksen za dugotrajno stanje, nastavite ga uzimati i razgovarajte sa svojim lekarom ako ste zabrinuti. Uzimanje naproksema u povremenim dozama ili kratkim terapijama (2 ili 3 dana) je bezbedno.

Prijavljeno je da žene koje uzimaju neke antiinflamatorne lekove, uključujući naproksen, dva puta nedeljno tokom više od godinu dana, imaju veću šansu za gubitak sluha. Međutim, ne postoji dokaz da naproksen i slični antiinflamatorni lekovi izazivaju gubitak sluha. Gubitak sluha je čest kod starenja.

Ako primetite bilo kakve iznenadne promene u sluhu, odmah se obratite svom lekaru.

Brufen (Ibuprofen)

Brufen se često koristi za snižavanje temperature i lečenje bolova i upala izazvanih različitim stanjima, uključujući artritis, menstrualne bolove, glavobolje, bolove u mišićima, bolove u leđima i zubobolju. Ibuprofen injekcija takođe može biti korišćena s opioidnim analgeticima, poput hidrokodona ili morfina, za lečenje jakih bolova.

Brufen se može koristiti i za druge bolesti prema proceni vašeg zdravstvenog radnika, a da li je zapravo najbezbedniji lek protiv bolova?

Koliko brufena možete uzeti zavisi od vas, ne postoje baš jednostavan odgovor koji bi važio za svakoga. Dnevna doza brufena i bezbednost leka zavisi od vašeg opšteg zdravstvenog stanja. Većina zdravih ljudi, onih koji nemaju visok krvni pritisak ili gastroinfestinalne probleme, mogu uzimati brufen u ograničenim količinama kako bi ublažili manje bolove.

Svakako to nosi neki rizi, ali je prilično bezbedan ako se koristi do tri dana. Uzimanje najviše 400 do 600 miligrama brufena, tri puta dnevno uz obrok je bezbedno. Inače, možete ugroziti zdravlje želudca.

Samo zato što možete kupiti brufen u apoteci bez recepta ne znači da se ne bi trebao tretirati kao lek. Kao i kod bilo kog leka, trebali biste pitati svog lekara koliko ibuprofena, ako ikakvog, možete bezbedno uzeti, na osnovu vaših specifičnih zdravstvenih problema i briga.

Ko ne sme da uzima brufen?

Nemojte uzimati brufen oralno ili ga nanositi na kožu ako:

• ste ikada imali alergijsku reakciju ili simptome poput gušenja, curenja nosa ili reakcija na koži nakon uzimanja aspirina, ibuprofena ili drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) poput naproksena
• ste trudni

Da biste bili sigurni da su brufen tablete, kapsule, granule ili tečnost bezbedni za vas, obavestite svog lekara ili farmaceuta ako:

• ste ikada imali krvarenje u stomaku ili perforaciju (rupu) u želucu izazvanu NSAIL-om
• ste više od jednom imali perforaciju (rupu) u želucu, krvarenje u stomaku ili čir na želucu
• imate zdravstveni problem koji povećava šansu za krvarenje
• imate teško zatajenje srca, teško zatajenje bubrega ili teško zatajenje jetre
• ste trudni ili pokušavate da zatrudnite
• imate visok krvni pritisak koji nije pod kontrolom
• imate srčane bolesti ili blagu do umerenu srčanu slabost, ili ste ikada imali moždani udar
• imate problema s bubrezima ili jetrom
• imate astmu, alergiju na polen ili alergije
• imate Kronovu bolest ili ulcerozni kolitis
• imate varičele – uzimanje ibuprofena može povećati šanse za određene infekcije i reakcije na koži

Ako imate više od 65 godina, brufen može povećati rizik od stomačnih čireva. Vaš lekar će vam propisati lek koji će zaštititi vaš želudac ako uzimate ibuprofen za dugotrajno stanje.

Da biste bili sigurni da je brufen koji se nanosi na kožu bezbedan za vas, obavestite svog lekara ili farmaceuta ako imate:

• probleme s bubrezima
• astmu, alergiju na polen ili alergije
• čir na želucu

Aspirin

Aspirin je još jedan lek protiv bolova dostupan bez recepta. Tehnički je takođe NSAIL, ali mu je hemijska struktura malo drugačija od drugih NSAIL-a. To mu omogućava da bude efikasan u smanjenju moždanih udara i srčanih napada. Takođe je manje verovatno da će uticati na bubrege od drugih NSAIL-a.

Aspirin više nije u upotrebi kao lek protiv bolova u medicinskoj zajednici. Ali mnogi stariji odrasli još uvek posežu za aspirinom kako bi lečili svoje bolove, jer su navikli da ga smatraju analgetikom. Aspirin se takođe nalazi u određenim lekovima koji se mogu kupiti bez recepta.

Povremeno uzimanje aspirina za glavobolju ili drugi bol nije preterano rizično za većinu odraslih osoba. Ali često korišćenje aspirina povećava rizik od unutrašnjeg krvarenja. Zbog toga, odvraćam svoje starije pacijente od korišćenja aspirina za bol.

Izbegavajte NSAIL klasu lekova

Budite oprezni ili izbegavajte ovu čestu klasu analgetika. U apoteci, najčešće alternative paracetamolu su tablete analgetika poput ibuprofena i naproksena. O njima smo već pisali na temu koji je najjači lek protiv bolova bez recepta.

Oba ova leka pripadaju klasi lekova poznatih kao nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). Mnogi ljudi su upoznati s ovim lekovima. Ali zapravo, trebalo bi da budete veoma oprezni pre nego što često ili redovno koriste NSAIL.

Za razliku od paracetamola, koji obično ne postaje mnogo rizičniji kako ljudi stare, NSAIL izazivaju nuspojave koje su posebno sklone postati opasne kako ljudi stare. Ovo uključuje:

• Povećan rizik od krvarenja u želucu, tankom crevu ili kolonu. Stariji koji uzimaju dnevni aspirin ili antikoagulant su posebno visokom riziku.
• Problemi sa sluznicom želuca, koji mogu izazvati bol u stomaku ili čak bolest čira na želucu.
• Smanjena funkcija bubrega. Ovo može biti posebno problematično za mnoge starije odrasle osobe koje već imaju hroničan pad funkcije bubrega.
• Ometanje lekova za visok krvni pritisak.
• Zadržavanje tečnosti i povećan rizik od zatajenja srca.

Stručnjaci su procenili da NSAIL izazivaju 41.000 hospitalizacija i 3.300 smrtnih slučajeva među starijim odraslima svake godine.

Nedavna istraživanja takođe su sugerisala da NSAIL izazivaju malo, ali stvarno povećanje rizika od kardiovaskularnih događaja (npr. srčani udari i moždani udari).

Zbog ovih dobro poznatih ozbiljnih nuspojava NSAIL-a kod starijih odraslih osoba, Američko udruženje gerijatara je 2009. godine preporučilo da stariji odrasli izbegavaju korišćenje NSAIL-a za lečenje hroničnih, trajnih bolova. Danas, oralni NSAIL i dalje se nalaze na listi lekova koje stariji odrasli treba izbegavati ili koristiti s oprezom.

Važno je znati da se NSAIL takođe mogu propisati kao kreme ili gelovi. Ovi topički oblici su mnogo bezbedniji i mogu biti efikasni za ublažavanje bola.

Lekari prepisuju NSAIL

Uprkos navedenim činjenicama, tablete analgetika NSAIL često se kupuju u apoteci od strane starijih osoba. Možda čak i gore, NSAIL se često propisuju osobama od strane lekara, jer antiinflamatorni efekat može pružiti olakšanje od bolova u artritisu, gihtu i drugim uobičajenim zdravstvenim tegobama.

Uobičajeni propisani NSAIL uključuju indometacin, diklofenak, sulindak, meloksikam i celekoksib. Ovi lekovi obično su jači od NSAIL-a koji se mogu nabaviti bez recepta. Međutim, jači NSAIL povezani su s većim rizicima od ozbiljnih nuspojava, osim ako se koriste kao krema ili gel, u kojem slučaju su rizici mnogo manji.

Nijedan lek nije potpuno bezbedan, a ni analgetici nisu izuzetak. 10% bolničkih prijema starijih osoba u Velikoj Britaniji je posledica preventabilnih neželjenih reakcija na lekove. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) poput brufena i aspirina su uzrok 30% prijema neželjenih dejstava lekova, uglavnom zbog krvarenja, srčanog udara, moždanog udara i oštećenja bubrega. Istovremeno, svake godine u SAD-u, 100.000 hospitalizacija i 17.000 smrtnih slučajeva se pripisuju NSAIL-ima. 2015. godine, Uprava za hranu i lekove (FDA) SAD-a pojačala je upozorenje o nesteroidnim NSAIL-ima, navodeći da povećavaju rizik od srčanog udara i moždanog udara.

Iskustvo lekara sa NSAIL

Prenosimo iskustvo lekara opšte prakse koji je upoznat sa opasnostima od ove klase lekova, naročito kod starijih osoba.

Pre mnogo godina, čovek u svojim 70-im godinama prešao kod mene. Promenio je izabranog lekara jer je njegov lekar otišao u penziju. Mesecima je uzimao dnevni NSAIL, koji mu je propisao prethodni lekar, kako bi lečio hronični artritis ramena.

Upozorio sam ga o nastavku korišćenja tog leka, objašnjavajući mu da može izazvati ozbiljno unutrašnje krvarenje. Delovao je sumnjičavo i rekao da mu prethodni lekar nikada nije pomenuo krvarenje. Hteo je da nastavi s njim. Odlučio sam da to trenutno zanemarim, što je bila greška.

Nekoliko nedelja kasnije, hospitalizovan je zbog unutrašnjeg krvarenja iz želuca. Prirodno, osećao sam se strašno zbog toga.

Nije da kažem da stariji odrasli ne bi trebalo nikada koristiti NSAIL. Oni često efikasnije ublažavaju bolove od paracetamola, posebno za stanja kao što je artritis. Tako da čak i u gerijatriji, ponekad zaključujemo da verovatne koristi izgledaju veće od verovatnih rizika.

Ali ovaj zaključak zaista bi trebalo postići u partnerstvu s pacijentom i porodicom. Samo oni nam mogu reći koliko im to olakšanje boli znači i koliko su zabrinuti zbog rizika od krvarenja i drugih opasnih nuspojava. (Takođe je moguće smanjiti rizik od krvarenja tako što će pacijent uzimati lekove za smanjenje kiselosti želuca.)

Nažalost, previše starijih odraslih osoba nikada nije obavešteno o rizicima povezanim s NSAIL-om. I u apoteci, ponekad biraju ibuprofen umesto paracetamola, jer su čuli da Tylenol može izazvati zatajenje jetre.

Da, i paracetamol ima rizike. Ali svake godine, NSAIL izazivaju mnogo više hospitalizacija među starijim odraslim osobama nego acetaminofen.

Države pooštravaju pravila o prodaji lekova protiv bolova

U Francuskoj, agencija za lekove je pooštrila pravila o prodaji ibuprofena, aspirina i paracetamola. Generičke i brendirane verzije ovih lekova protiv bolova, premeštene su iza pulta. Lekovi će ostati dostupni bez recepta, ali ljudi će morati da razgovaraju sa farmaceutom i objasne simprome i medicinsku istoriju kako bi dobili ovaj lek. Lekovi sada takođe sadrže jasnija upozorenja o najboljoj praksi za njihovo uzimanje, riziku od predoziranja i maksimalno preporučenoj dozi.

Odluka dolazi nakon nekoliko tragičnih incidenata u Francuskoj, uključujući 22-godišnjaka kojem je bila potrebna transplantaciju jetre nakon što je nekoliko meseci svakodnevno uzimao šest ili sedam tableta paracetamola. I 2017. godine, mlada žena po imenu Naomi Musenga umrla je od slučajnog predoziranja paracetamolom. Zabeleženo 32 smrtnih slučajeva zbog zloupotrebe ibuprofena u proteklih 18 godina, kao i gotovo 400 slučajeva zdravstvenih komplikacija.

Ovi lekovi su sigurni i efikasni kada se koriste ispravno, ali predstavljaju rizik kada se koriste loše. Ova mera je deo našeg akcionog plana za povećanje bezbednosti lekova.

Svaki lek ima prednosti i mane

Na primer, aspirin smanjuje upalu, kao i rizik od srčanih događaja i moždanog udara, ali može povećati rizik od gastrointestinalnih simptoma i unutrašnjeg krvarenja. Dok nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput ibuprofena smanjuju upalu, ali su mnogi povezani sa srčanim oboljenjima i moždanim udarom pri dugotrajnoj upotrebi, kao i sa gastrointestinalnim i bubrežnim neželjenim efektima.

Iako paracetamol ne izaziva neželjene gastrointestinalne efekte, dugoročno je povezan sa ozbiljnim problemima jetre i bubrega. U SAD-u, paracetamol čini više od 50% slučajeva oštećenja jetre izazvanih predoziranjem lekovima i oko 20% slučajeva transplantacije jetre.

Čak i unutar kategorije NSAIL-a, različiti lekovi imaju različite rizike. Na primer, naproksen je popularan antiinflamatorni lek. Može imati manji kardiovaskularni rizik od drugih sličnih lekova. Ali naproksen je povezan sa većim rizicima unutrašnjeg krvarenja, zadržavanja tečnosti i visokog krvnog pritiska u poređenju sa aspirinom.

Dokazi o bezbednosti uobičajenih analgetika su daleko od potpunog i potrebna je više istraživanja kako bi lekari potpuno razumeli potencijalne neželjene efekte. Ali do tada, odluka o tome koji analgetik propisati ili preporučiti treba da se zasniva na detaljnoj analizi rizika i koristi, uzimajući u obzir medicinsku istoriju pacijenta. Nove smernice u Francuskoj mogu značiti da farmaceuti mogu smanjiti broj neželjenih događaja koji se viđaju sa ovim poznatim analgeticima. Možda će i druge zemlje slediti primer u budućnosti.

Kako najbezbednije uzimati lek protiv bolova?

Ukratko, najbezbedniji lek protiv bolova je paracetamol, pod uslovom da ne premašite 3.000 mg dnevno. Ako imate bilo kakvih zabrinutosti u vezi sa funkcijom jetre ili konzumiranjem alkohola, planirate da redovno koristite lek ili jednostavno želite da budete na bezbednijoj strani, pokušajte da ne pređete 2.000 mg dnevno i što pre potražite medicinsku pomoć.

Takođe, obavezno razgovarajte sa lekarom o hroničnim bolovima. Važno je dobiti pomoć u identifikaciji osnovnih uzroka bola. Lekar vam zatim može pomoći da razvijete plan za upravljanje bolom.

I ne zaboravite da pitate o nelekarskim tretmanima za bol. Oni su često sigurniji, ali zauzeti lekari ih možda neće spomenuti ako ih ne pitate. Na primer, programi samopomoći kod hroničnih bolova mogu biti vrlo korisni za neke ljude. Fizioterapija, masaža i određene vrste vežbanja mogu igrati važnu ulogu u olakšavanju bola, posebno kada je u pitanju hronični bol.

Ako često ili svakodnevno uzimate paracetamol, trebalo bi da se uverite da ste uzeli u obzir sav paracetamole koje uzima. Zapamtite, paracetamol se često nalazi u lekovima protiv kašlja i prehlade, kao i u lekovima na recept. Stoga morate pažljivo pogledati listu sastojaka svih ovakvih lekova. Stručnjaci veruju da je polovina slučajeva predoziranja paracetamolom nenamerna, i nastaje zbog grešaka u doziranju ili neprepoznavanja drugih lekova koji sadrže paracetamol.

Šta ako paracetamol ne pomaže?

Ako paracetamol ne pruža dovoljno olakšanja bola, tada može biti razumno razmotriti uzimanje NSAIL-a koji se mogu kupiti bez recepta (ili ponekad lekova na recept), po mogućstvu u ograničenom vremenskom periodu. Ali obavezno razgovarajte prvo sa lekarom o rizicima i alternativama. Budite sigurni da razgovarate o mogućim nelekarskim pristupima za smanjenje bola.

Takođe možete pitati o lokalnim analgeticima, poput gelova, krema i flastera. Ovi su generalno sigurniji od oralnih lekova, jer manji deo tela dolazi u dodir sa nuspojavama.

Za jake bolove, takođe možete razmotriti druge opcije lekova na recept. Zavisno o vrsti bola, u nekim slučajevima možete razmotriti upotrebu vrlo malih doza opioida ili drugih vrsta analgetika. Ipak, imajte na umu da svi lekovi za olakšavanje bola na recept dolaze sa rizicima i mogu izazvati ozbiljne nuspojave. Kod starijih osoba, većina će uticati na funkciju mozga i ravnotežu.

Istina je da često nije moguće efikasno i 100% sigurno lečiti bol, kada je reč o korišćenju oralnih analgetika. Ali budući informisani i proaktivni, vaša porodica može pomoći vašoj majci da dobije bolju negu za njen bol, istovremeno minimizirajući rizik od štete od lekova za olakšavanje bola.

Koji je najbezbedniji lek protiv bolova za bubrege?

Pre nego što uzmete bilo koji lek protiv bola, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom ili zdravstvenim profesionalcem kako biste utvrdili moguće interakcije ili rizike s kojima se možete suočiti. Međutim, za većinu ljudi sa normalnom funkcijom bubrega, aspirin obično predstavlja najsigurniju opciju sve dok ne premašite preporučene doze.

Ako imate problema sa bubrezima

Za ljude sa bolestima bubrega, aspirin može povećati rizik od krvarenja. I kod onih sa smanjenom funkcijom bubrega, aspirin se ne preporučuje osim ako ga ne prepisuje lekar. Preporučena alternativa može varirati u zavisnosti od vrste i ozbiljnosti problema sa bubrezima koje imate.

Često, acetaminofen je preferirana alternativa. Ali preporučuje se da koristite najnižu moguću dozu koja i dalje uspešno upravlja simptomima bola ili groznice. I isto tako, ne treba premašiti više od 3.000 miligrama dnevno.

Alternativno, ako lek bez recepta sa paracetamolom ne kontroliše simptome bola, lekar može predložiti privremenu receptnu alternativu poput tramadola.

Slično kao i kod ljudi sa bolešću bubrega, primalci transplantacije trebalo bi da uzimaju u obzir samo paracetamol kako bi upravljali postoperativnim simptomima bola. Opet, najbolje prakse uključuju korišćenje najniže moguće doze i nikada prelazak 3.000 miligrama dnevno.

Koji lek protiv bola je bezbedan za kamen u bubregu?

Kratki odgovor na ovo pitanje je – zavisi. Ako pacijent ima kamen u bubregu bez osnovnih problema sa bubrezima, tada se bilo koji lek protiv bola može koristiti za upravljanje simptomima bola koji su povezani sa prolaskom bubrežnog kamena.

To uključuje brufen, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) i paracetamol. Višestruka istraživanja i pregledi su dosledno pokazali pozitivne ishode kod pacijenata kada se koriste lekovi svih vrsta za tretiranje bola koji je povezan sa renalnom kolikom ili prolaskom bubrežnog kamena.

Međutim, ako neko takođe ima oštećenu funkciju bubrega i kamen u bubregu, NSAIL se ne preporučuju. Lekar će pružiti najbolje smernice, ali obično je najbolji izbor držati se paracetamola za upravljanje bolom kod bubrežnih kamenaca kada postoji bolest bubrega ili oštećena funkcija bubrega.

Koji lek protiv bola može oštetiti vaše bubrege?

Nepravilna upotreba bilo kog leka protiv bola može povećati rizik od oštećenja bubrega. To uključuje aspirin, ibuprofen, paracetamol, NSAIL i naravno, receptne opioidne lekove. Najčešći rizici se odnose na konzumiranje previsoke doze ili uzimanje lekova duže nego što je preporučeno.

Ali od svih kategorija lekova protiv bola, NSAIL predstavljaju najveći rizik od kontinuiranog oštećenja bubrega. Konkretno, ovi lekovi mogu povećati rizik od progresivnog oštećenja bubrega ili naglog zatajenja bubrega.

Studija iz 2019. godine koja je uključivala preko 764.000 oficira američke vojske pokazala je da su učesnici koji su dobijali više od sedam dnevnih doza NSAIL-a mesečno imali povećanu mogućnost za dijagnozu akutne ili hronične bolesti bubrega.

Zaključak – Najbezbedniji lek protiv bolova

Najbezbedniji lek protiv bola koji ima relativno manje rizike i koji je često dostupan:

• Paracetamol (acetaminofen): Smatra se sigurnijim za većinu ljudi kada se uzima u preporučenim dozama. Međutim, prekoračenje preporučene doze može dovesti do oštećenja jetre, zbog čega je važno pridržavati se propisanih ograničenja.
• NSAIL niske doze: Kada se koriste štedljivo i kratkoročno, NSAIL poput ibuprofena ili naproksena mogu pružiti efikasno olakšanje bola. Međutim, ovi lekovi treba koristiti oprezno i izbegavati ih kod osoba sa bolestima bubrega ili onih koji su pod rizikom od gastrointestinalnih komplikacija.
• Topički analgetici: Kreme, gelovi ili flasteri koji sadrže sastojke poput lidokaina ili kapsaicina mogu pružiti lokalno olakšanje bola sa minimalnim sistemskim neželjenim efektima.

Važno je konsultovati se sa lekarom pre uzimanja bilo kog leka protiv bola, posebno ako osoba ima prethodne zdravstvene probleme ili koristi druge lekove.

Razumevanje potencijalnih rizika i koristi različitih lekova protiv bola pomaže u donošenju informisanih odluka o njihovoj upotrebi za efikasno upravljanje bolom uz minimalne neželjene efekte.

1. Altyar A, Kordi L, Skrepnek G. Clinical and economic characteristics of emergency department visits due to acetaminophen toxicity in the USA. [Kliničke i ekonomske karakteristike poseta hitnim odeljenjima zbog toksičnosti acetaminofena u SAD]. BMJ Open. 2015 Sep 9;5(9):e007368. doi: 10.1136/bmjopen-2014-007368. PMID: 26353865; PMCID: PMC4567677. ↩︎